“Stoja se razleti kao violina i GUČE oko Milana”: Došla kod komšinice, pozvao je muž, pa nastao HAOS
Jedna žena prepričala je kakvoj je neprijatnoj situaciji prisustvovala u svom susedstvu
Danas vlada uverenje da su moderne žene “bacile kecelju, obule štikle i stavile karmin”, kao i da muškarci više učestvuju u kućnim poslovima nego ranije. Ali da li je baš tako? Kako to izgleda kada se zagrebe ispod površine, ili bolje rečeno, zaviri u komšijski stan? Ova priča je razbesnela javnost 2017. godine, a mi vam je prenosimo u celosti.
Stoja ne radi. Nikad nije radila. Prava domaćica, čitav svet vrti joj se oko lonca i poklopca i njenog Milana. A tek je prešla četrdesetu. Mlada je rodila, pa joj sinovi već imaju dvadesetak godina, oba se zaposlila kao automehaničari. Vredni klinci, lepo vaspitani. Ali tri muškarca nije lako održavati.
Pere Stoja ponekad samo mašinu smrdljivih muških čarapa. A tek umazana odela iz automehaničarske radnje. Podrazumeva se da momci sve svuku sa sebe i bace u kantu za veš. Ostalo je Stojina briga. Milan? On je tek beg! Svaki dan dolazi sa posla u pola pet. Tačno u to vreme oseća se miris ručka kroz stubište.
Sve ga čeka servirano. Ne daj Bože da ga ne dočeka! Stoja se razleti kao violina, servira, sklanja, pere… i guče oko Milana! Prosto nestvarno u današnje doba, reklo bi se. Ali da li Stoja baš tako sve mora? Kada sam je jednom pozvala za vikend na kafu oko 12 sati, silno se obradovala.
– Jao, komšinice, eto živimo vrata do vrata, a skoro da se i ne poznajemo! Nema to smisla. Baš kažem mom Milanu da ste divna porodica – počinje priču Stoja.
Vesela, prostodušna, delila mi je savete za kuvanje šakom i kapom. A onda je krenula “moj Milan voli ovo, a ne voli ono”… posle dvadesetak minuta priče pravila sam se da je slušam, više nisam mogla održati pažnju.
Sipala je kao iz rukava informacije o svom životu iza onih vrata. I sav se vrti oko njenih mušakaraca. Stoje nema u toj priči, ni jednom nije rekla šta ona voli, ili šta njoj treba ili da se pobuni protiv poretka u kući. Kada sam je pitala što momci sami ne peru svoja odela, pomognu u kuhinji, slatko se nasmejala: Ma gde će oni, muškarci su to!
A onda je zazvonio telefon u njenoj ruci. Promenila je boju lica. Milan je tražio (čitajte naredio) da se vrati kući. Bilo je skoro jedan sat.
– Izvinte, moram da idem – kratko je odgovorila.
Čula sam Milanovu dreku. Nije dugo trajalo. zavladao je muk. Hodnikom se sat kasnije širio miris zaprške i čulo zveckanje escajga.
Bila sam besna. Kako neko može da bude tako grub i neotesan, nazivala sam Milana najpogrdnijim i najprostijim rečima koje možete da zamislite. Balkančina jedna, sirovina…!
Još sam se osećala loše što sam je pozvala, ženi sam napravila problem, a da nisam ni znala.
Stoju nisam srela dugo, do jedne subote kada se vraćala sa pijace. Natovarena kesama i cegerom, samo je puktala pod teretom, od njenih mladih magaraca ni traga, verovatno spavaju posle noćnog provoda. Kad me ugledala, srdačno se pozdravila i nasmejala.
– Izvinite komšinice za onaj dan. Mom Milanu je smetalo što je neradni dan, a ja ne ćaskam sa njim nego sa vama. Još me naruži što sam vam smetala. Primaklo se i vreme ručku, stvarno izvinte. Voli Milan voli da sam ja tu oko njega, kod kuće – što je više pričala, više se zapetljavala, a moje lice menjalo je boje.
Ništa tu nisam mogla da kažem. Uvrediće se ona, a o Milanu da ne pričam.
Dva sprata iznad nas, živi Ivanka sa mužem. Nedavno je otišla u penziju, napunila je 62. godine. Još je vitalna i željna života, posebno provoda.
Kada je jedne prilike izašla sa drugaricama u bioskop i posle u kafanu na piće, ceo komšiluk slušao je dreku njenog muža.
– Kuda si ti digla nogu, kao da ti je dvadeset. Ja kod kuće, a ona banči u kafani. Imaš li ti pametnija posla? – prolamalo se stubištem.
Svi smo je žalili, čak i Stoja.
– Izvinte komšinice, da li ste čuli onu dreku? Žao mi žene, kao da je otišla u ku*vanje, da izvinete, a ne u bioskop. Zato ja nigde ne idem. Ko zna kako bi moj Milan reagovao, verovatno bi traži da i on ide ili bi me zivkao…
Ponovo sam ostala bez reči. A vi? Izem ti ženski život!
I znate šta, ako je ovo cena kecelje, e neka smo je bacile! (objektiv.rs)
