Ocu na SAMRTI dala obećanje da će pronaći ŽIG: Sve počelo sa nestankom brata Marka pre 30 godina
Mark Garvej je nestao iz svog doma u Voltonu u Engleskoj pre više od 30 godina kada je imao samo 15 godina, nakon svađe sa svojom devojkom.
Njegova sestra Rouz (32) je obećala svom ocu koji je bio na samrti da će pronaći “njihov žig”, odnosno svog nestalog brata kojeg nikada nije upoznala.
Juče bi mu bio 50. rođendan, a Rouz je rekla da je odlučna da otkrije šta se dogodilo.
– Nikada nisam imala priliku da upoznam našeg Marka, ali dok sam odrastala uvek sam tražila od tate i sestre Lize da mi pričaju priče o njemu. Pitala bih ih šta voli da radi i kakav je bio – rekli bi mi koliko je pametan i koliko je bio dobar u školi i kako želi da bude advokat. Znam toliko o njemu, osećam se kao da ga poznajem i sada gledam njegove slike i vidim sebe u njemu. Moj tata mi je uvek pokazivao slike njegovog odrastanja i govorio mi “to je tvoj stariji brat” – ispričala je ova žena.
Kada je njen otac umirao Rouz ga je držala za ruku i obećala mu da nikada neće prestati da traži svog brata.
– Moj tata je uvek govorio “minuti se pretvaraju u sate, sati u dane, dani u nedelje, nedelje u mesece i meseci u godine” Kada sam bila mala, rekla sam tati da ću, kada budem bila starija, uzeti helikopter i da otići da ga nađem, za tatu. Kada je umro nije dobio “zaključak”, pa zato moram da pronađem brata, moram ovo da uradim za svog tatu i jednog dana ću ga vratiti kući – istakla je.
Rouz je rekla da je njen brat poslednji put viđen na autobuskoj stanici u Zapadnom Derbiju 1987. godine.
Ispostavilo se da su se Mark i njegova devojka posvađali nakon što ju je uhvatio u prevari sa svojim najboljim prijateljem. Mark je otišao u suzama i poslednji put je viđen kako hoda na autobuskoj stanici pored paba na Kvins Drajvu.
Policija je radila na slučaju tri meseca, ispitivala je sve u Markovoj školi, pretražujući Volton park sa psima tragačima i dajući objave preko zvučnika u Gudisonu – ali Marku nije bilo traga i niko se nije javio sa informacijama.
Porodica je tada živela u Voltonu, a Rouz je rekla da njen tata više nije bio isti nakon što mu je sin nestao.
– Sećam se kada sam imala 15 godina i da sam rekla tati da ću biti kod kuće u 22 sata, a onda bih stigla u pet, on bi stajao na kapiji i čekao me. Čak i kao odrasla osoba, uvek bi zvao i proveravao da li sam bezbedno stigla kući. Kad god je bio Markov rođendan ili godišnjica njegovog nestanka, moj tata bi uvek izgledao izgubljeno – nikad ne bih znala šta da mu kažem, samo bih ga zagrlila. Nije hteo mnogo da pokazuje kako se oseća, bio je snažan čovek i kako je živeo ne znajući gde mu je sin, ne znam, ali to ga je ubilo – ispričala je.
Uprkos tome što se sledeće godine obeležava 35 godina od Markovog nestanka, Rouz je rekla da “zna” da je on tamo negde i veruje da će jednog dana ispuniti obećanje koje je dala svom ocu i ujediniti se sa svojim bratom.
– Znam da je tamo negde jer je bio tako pametan i to jednostavno mogu da osetim – znam. Volim da verujem da on ima sjajnu porodicu, a ja imam nećake. Volim da mislim da je oženjen i da je dobio dobar posao. Volim da mislim da ima lep dom i da mu je dobro. Ne mislim ništa negativno o njemu, samo pozitivno i znam da ću ga vratiti kući – jednog dana će se vratiti kući i kada se to dogodi, zagrliću ga najjače i neću ga puštati – rekla je Rouz. (objektiv.rs)
