Dosadio mu pritisak na poslu, pa učinio nešto RADIKALNO: Život mu je postao RAJ o kom mnogi sanjaju
Britanac Robert Grimšou radio je kao urednik u novinama u zapadnoj Africi. Kako više nije mogao da izdrži pritisak, a i politička situacija mu je bila nepovoljna, odlučio je da kupi ostrvo i tamo živi.
Početkom 1960-ih bio je urednik jedne velike novine u zapadnoj Africi, imao je dobru platu i bio je omiljen među kolegama, ali nije bio srećan. A ni politička situacija, u kojoj je sve više Britanaca napuštalo Afriku, nije mu išla na
ruku. Umesto da nastavi s takvim životom, tada 39-godišnji Brendon Grimšou učinio je nešto radikalno, o čemu je veliki deo nas sigurno sanjao.
Uzeo je životnu ušteđevinu, oko 12.000 dolara, i kupio je malo, napušteno ostrvo nedaleko od Sejšela u Indijskom okeanu. Odlučio je kako mu je dosta civilizacije i ljudi, te je ostrvo Mojene postalo njegov dom, piše Mirror.
– Zaljubio sam se u tišinu i mir – rekao je jednom prilikom za britanske medije.
Kad je stigao na ostrvo 1962. godine, on je bilo potpuno zapušteno, progutala ga je prašuma. Uz pomoć sina jednog od lokalnih ribara, Brendon je idućih godina na ostrvu stvarao puteljke, izgradio je malu kuću i uspešno je ponovo na ostrvo uveo džinovske kornjače koje na njemu nisu bile godinama. Živeo je tamo sam i srećan bez ikakvih briga.
Početkom 90-ih zapeo je za oko bogatašima koji su krstarili nedaleko od njegovog ostrva. Ponudili su mu 50 miliona dolara za ostrvo, ali ih je rutinski odbio, jer nije hteo da neko njegov komad raja pretvori u luksuzno odmaralište.
Kako nije imao dece, s vladom Sejšela potpisao je ugovor prema kojem njima u vlasništvu ostaje ostrvo, ali pod posebnim uslovima. Od 1962. godine sve do svoje smrti 2012. godine živeo je na ovom ostrvu.
– Mojene ga je naučio da otvori oči i da vidi lepotu oko sebe i na tome da zahvali Bogu – piše na njegovom nadgrobnom spomeniku.
Vlada Sejšela ispunila je svoje obećanje. Ostrvo je proglašeno nacionalnim parkom, te se na njemu nalaze samo muzej posvećen Brendonu, mali restoran i centar za džinovske kornjače. Ostrvo dnevno prima tek 50 gostiju.
– Ljudi kažu da je bio lud, ali ja mislim upravo suprotno. Tu je našao svoju sreću i nije ga zanimao novac. Mogao je da prihvati ponude i da živi kao bogataš, ali umesto toga je odlučio da ostavi ostrvo kao svoje nasleđe – rekla je za BBC
Izabel Ravinija, šefica nacionalnih parkova na Sejšelima. (objektiv.rs)
