PREKO NOĆI JE OSTALA SAMA SA DVOJE MALIŠANA, SUDBINA JOJ LUPILA ŠAMAR: Njene reči RAZARAJU dušu!
Kada je Mark umro, ljudi su se okupili da nas podrže. Ali kako je vreme odmicalo, posebno sa praznicima, rođendanima i posebnim prilikama, ovi isti ljudi su se plašili da kažu pogrešnu stvar pa su potpuno ignorisali temu
Bevin Farand, majka i osnivač pokreta Take the DAMN Chance, rekla je da se njen život iz temelja promenio kada je izgubila muža koji joj je bio najveća podrška, najbolji prijatelj i najveća ljubav.
Evo njene ispovesti:
„Mama“, rekla je moja ćerka, „hoću li dobiti novog tatu?“ Kao da me je neko udario u stomak. Moj muž – i ljubav mog života – Mark, je neočekivano preminuo dan nakon Dana zahvalnosti 2019. Imali smo tada dvoje dece mlađe od 3 godine i upravo smo se vratili sa vrtoglavo romantičnog putovanja u Bordo u Francuskoj gde smo proslavili moj 40. rođendan. Kako je mogao tako brzo da pređe iz najbolje nedelje u svom životu na najgoru?
Prilagođavanje solo roditeljstvu je i dalje svakodnevni izazov za mene, ali jedan od najvećih sistema podrške koje imam je mreža mojih prijatelja koja mi pomaže da ostanem prizemljena. Podržavaju me na načine koje inače ne bih doživela. Mogu da vodim grube, stvarne – čak i jezive – razgovore sa njima od kojih bi drugi ljudi mogli da pobegnu.
Kada je Mark umro, ljudi su se okupili da nas podrže. Ali kako je vreme odmicalo, posebno sa praznicima, rođendanima i posebnim prilikama, ovi isti ljudi su se plašili da kažu pogrešnu stvar pa su potpuno ignorisali temu, kao da na prstima zaobilaze moju tugu. Bilo je to izolovano iskustvo za mene jer sam bila povređena i nisam sigurna kako da potražim pomoć. Osećala sam se napušteno u trenutku kada su mi ljudi bili najpotrebniji. Jedan prijatelj me je jednom pitao: „Kako bi voleo da pristupim Danu očeva? Šta biste želeli da uradimo?’
Naša porodica i prijatelji mogu da nas podrže tako što će nas uključiti u ove aktivnosti i učestvovati na nekim od Markovih omiljenih zabava sa decom, pričajući im priče o njihovom neverovatnom ocu… Drugim porodicama u sličnoj situaciji ovo bi moglo izgledati previše, možda bi se osećali bolje ako rade nešto što svima odvlači pažnju od drugih stvari. Još uvek pronalazimo šta nam odgovara u mojoj porodici, a kako deca rastu, sigurna sam da će se te stvari dalje razvijati. I, jedno je sigurno, moja deca će uvek imati mrežu podrške ljudi spremnih da slave svog oca, prenosi Insajder. (espreso.co.rs)
