VELIKA ISPOVEST LJUBE ALIČIĆA O ZARADI, KOCKI I ESTRADI! Folker razvezao jezik kao nikad dosad: “Moje kolege misle samo na NOVAC”!
Pevač narodne muzike Ljuba Aličić (66) kaže da je svojevremeno od zarade i bakšiša na tezgama mogao da kupi celu zgradu, ali da je bilo situacija kad se kući sa veselja vraćao bez dinara.
On je ispričao da bolje peva od svakog belca sa estrade, a da, pored toga, nikad nije bio halapljiv kad je novac u pitanju poput većine kolega.
– Najviše sujete uvek je bilo u našem poslu i halapljivosti, nemojte da vas bilo ko od pevača laže. Moje kolege misle samo na novac, retki su oni koji ovaj posao rade iz ljubavi i zadovoljstva. To je najviše ona starija garda, moje generacije pevača. Nikad nisam ni kretao da pevam da bih se obogatio, već zato što sam imao talenat. Imao sam bakšiše kojima sam mogao da kupim zgradu, a dešavalo se da ne uzmem ni dinar. Tu vrstu sujete ne smete da imate ako se bavite ovim poslom – priča Ljuba na početku i nastavlja:
– Više puta se desilo da čujem kako ljudi ispred mene kažu: “Ma Cigani najbolje pevaju.” Nikad nisam znao kako da shvatim te priče, čemu te podele na bele ljude i Rome kad smo svi isti. Tačno je da su Romi često talentovani za pevanje, ali što to mora da se ističe. Nikad nisam delio ljude na ove ili one. Mi smo svi jedno i treba uzajamno da se poštujemo. Ako je tako, ja sam bogat Rom jer sam uvek pametno ulagao. Nikad ne pričam na tu temu jer nikog ne treba da zanimaju moje finansije, pogotovo u ovo ludo vreme. Pare sam trošio i zarađivao, kako dođu, tako odu.
Aličić se osvrnuo i na priče o kocki, pa tvrdi da jeste okušao sreću, ali da nikad nije ostavljao bogatstvo u kockarnicama niti mu je to porok.
– Nikad nisam bio kockar, ali jesam okušao sreću u tim vodama. Čitao sam naslove da sam pukao milione, pa valjda bi me neko slikao u kockarnicama da toliko idem tamo. Nisam poročan, uvek sam pametno ulagao. Nekretnine, domaćinstvo, to je nešto što me zanimalo. Odavno sam se umorio od estrade i sada živim mirnijim životom, najviše van Beograda. Prija mi mir, ceo život sam u gužvi i među ljudima, valjda to tako ide s godinama. Sad uživam s najbližima, valjda sam zaslužio da se odmaram – kaže Ljuba.
Aličić kaže da se sklanjao i od drugih poroka tokom života, te i da mu je krivo što su se neke kolege poput pokojnog Sinana Sakića ili Džeja Ramadanovskog odale opijatima.
– Sinan i Džej su sami sebe uništili drogom, ko im je kriv što su voleli poroke. Ja sam toga imao ispred sebe mnogo puta, pa nisam probao. Hteo sam normalan život, a oni samo droga i droga! Njih više nema, a i kad su imali šanse da se izvuku i počnu normalno da žive, bez poroka, nisu ih iskoristili. Nastavljali su po starom. Pa ja ne bih mogao jednu pesmu da otpevam kad bih se tako zapustio! Šteta je kad čovek neće samom sebi da pomogne. Droga je zlo, to ne treba nikome.
Folker je više puta pričao da je zbog muzike i posla u ranoj mladosti bio spreman i na to da ga izbace iz škole.
– Zbog muzike sam napustio peti razred. Otac je želeo da završim školu, ja sam bio siguran u sebe da moram da radim taj posao i bio sam siguran da moram nešto da napravim u životu. Jednostavno, slušao sam sebe i ne kajem se. Na kraju se ispostavilo da nisam pogrešio. Srećan sam čovek, imam sinove, unuke, svi me poštuju i stekao sam dovoljno za sebe i najbliže. Radio sam prvo samo za bakšiš, s vremenom sam, posle godinu, dve, dobijao i platu. Mene je narod mnogo voleo kao klinca, ali i kasnije, što mi je otvorilo mnoga vrata. (kurir.rs)
