UJUTRU ČIŠĆENJE, POPODNE DECA, UVEČE KURS: Porodica koja je otišla u Nemačku otkriva kako je zaista živeti tamo!

UJUTRU ČIŠĆENJE, POPODNE DECA, UVEČE KURS: Porodica koja je otišla u Nemačku otkriva kako je zaista živeti tamo!

Marina Graho Popović (33) je iz Petrinje pre godinu dana sa troje dece otišla u Nemačku, gde je već ranije otišao njen suprug.

– Meni je super. Žao mi je što to nismo uradili ranije – kaže ona. Njen muž Ljubo je prvi otišao u Minhen i našao posao u svojoj struci, kao automehaničar.

U međuvremenu je promenio poslodavca, a i plata je nešto porasla. Nemački jezik je već poprilično svladao, pri čemu mu je pomoglo i to što su mu sve kolege na poslu Nemci.

Marina je po zanimanju frizerka. Još uvek nije našla posao u struci, ali je preko jedne internet platforme našla posao čišćenja kod jedne porodice. Biće uredno prijavljena, što čak ni u Nemačkoj nije uvek samo po sebi razumljivo, jer mnogi čistačicu radije žele zaposliti na crno.

– Uskoro ću prepodne početi da čistim a uveće ću ići na kurs jezika. To će biti naporno: ujutro posao, popodne deca, uveče kurs, ali to će tako ići samo nekih godinu, godinu i po. A onda se nadam poslu u struci. – kaže Marina.

Ona se prijavila za tzv. integracijski tečaj koji nudi Savezno odeljenje za migracije i izbeglice. Na njemu se ne uči samo jezik, nego i sve ono što je važno za život u jemačkoj: političko uređenje, prava i obveze građana, kultura i običaji…

Ova porodica ima tri ćerke, koje su ih najviše brinule prilikom selidbe. Najteže je sve palo najstarijoj ćerki Sari (12) ali se u međuvremenu navikla.

– Devojčice u razredu su se jako potrudile oko nje, često se druže. To je sigurno puno pomoglo. Ona nije želela ići u Nemačku, no sad kad smo za Božić išli u Petrinju, pitala je moramo li baš cele praznike provesti u Hrvatskoj – priča Marina.

Što se tiče finansijske situacije, Marina je takođe zadovoljna.

– Mi možemo pristojno živeti- kaže ona. Otkriva i da su kupili automobil na kredit, kao i da su prošlog leta mogli priuštiti i odlazak na more.

Ipak, ovoj porodici Hrvatska pomalo nedostaje, najviše familija.

– Nedostaje nam porodica. Brat mi je u Petrinji živio u susedstvu, mama nekoliko kilometara od nas. A i deca su često bila kod bake na selu. To im nedostaje, pogotovo dvema mlađim kćerkama. – kaže Marina.

Oni su jedini stranci u selu u kojem žive, mada su se sprijateljili sa još dve hrvatske porodice. Ali i nemačke komšije su ih dobro prihvatile.

-Kad sam stigla u Nemačku imala sam predrasude o Nemcima kao o hladnima i zatvorenima, a naišla sam ovde na čistu suprotnost. Za sada sa susedima govorim engleski – kaže Marina.

Ona ističe da odluku o odlasku u Nemačku nikada nije zažalila.

– Možda sve zavisi i o sreći, ali i o prioritetima. Meni su najvažnija bila deca, da se dobro snađu. One su se stvarno dobro uklopile – otkiva ona. (Espreso.co.rs / DW.com)

scroll to top