NIJE SAMO GENETIKA: Evo šta sve utiče na METABOLIZAM, od ovoga zavisi da li ćete se UGOJITI

Zdravlje

NIJE SAMO GENETIKA: Evo šta sve utiče na METABOLIZAM, od ovoga zavisi da li ćete se UGOJITI

Hrana je jedan od faktora, ali ne jedini.

Da bi metabolizam funkcionisao normalno i omogućio da se unete kalorije ravnomerno troše u toku dana, potrebno je voditi računa o tome šta jedemo, pa čak i ukoliko jedete nešto kaloričnije potrebno je da vodite računa o količini, a zatim i da se krećete u toku dana.

Na brzinu metabolizma zapravo utiče dosta različitih faktora, a evo koji su:

Genetika – Neki se ljudi rađaju sa bržim, a neki sa sporijim metabolizmom.

Pol – Muškarci imaju veću mišićnu masu i niži procenat telesne masti, što znači da je njihov BMR viši. Osim toga, testosteron (hormon koji se kod muškaraca luči u mnogo većoj količini nego kod žena) je zadužen za ubrzanje metabolizma.

Godine – BMR opada sa godinama. Posle dvadesete godine, opada u proseku za 2% po deceniji.

Težina – Što ste teži, to vam je viši BMR, jer je telu potrebno mnogo više energije da pumpa krv i održava temperaturu. Te razlike su veoma velike. Na primer, vitka žena ima za 25% niži BMR od žene istih godina koja ima 30kg viška.

Površina tela – Što je veća površina tela, to je viši BMR. Visoki ljudi imaju viši BMT pa tako, ako uporedite dve osobe sa istom težinom i godinama, ona osoba koja je viša imaće i viši BMR

Procenat telesne masti – Što je niži procenat telesne masti, to je viši BMR, jer mišići troše kalorije i u mirovanju.

Dijeta – Gladovanje ili ozbiljno smanjenje unosa kalorija može dramatično da snizi BMR čak za 30%. To važi i za višednevno, jednodnevno ili čak višesatno gladovanje. Osobe koje jedu jedan ili dva puta dnevno imaju niži BMR od osoba koje jedu 5-6 puta na dan.

Telesna temperatura/ Zdravlje – Svaki put kada unutrašnja telesna temperatura poraste za 0,5 stepeni, BMR poraste oko 7%. Hemijske reakcije u telu su brže na višim temperaturama, tako da će se pacijentu sa veoma visokom temperaturom BMR podići za gotovo 50%

Spoljna temperatura – Temperatura van tela takođe utiče na bazalni metabolizam. Izlaganje previsokoj i preniskoj temperaturi podiže BMR jer telu treba više energije da zadrži internu temperaturu na odgovarajućem nivou.

Žlezde sa unutrašnjim lučenjem – Tiroksin (hormon štitne žlezde) je glavni regulator metabolizma. Što se više tiroksina proizvede, to je viši BMR. Pored tiroksina, na metabolizam utiču i adrenalin, testosteron i drugi hormoni.

Vežbanje – Fizička aktivnost utiče na telesnu težinu potrošnjom kalorija, ali isto tako utiče na povišenje BMR stvaranjem dodatne mišićne mase i smanjenjem procenta masti u telu. Tako da, kad vežbate u toku dana, sagorevate više kalorija i kad spavate! (srbijadanas.com)