“Čovek me PROGONI”: Nina (29) raskinula sa dečkom, a onda je usledio TEROR – sve je počelo na internetu
Uhođenje po virtualnom prostoru nekada najbliže osobe, ili zapravo samo gledanje iz prikrajka kako se odvija neki nama sasvim nepoznat život od skoro, često ne donosi ništa više od nervoze i ljubomore
Lažni profili, drugaricin nalog, slučajno lajkovanje, blam…sve to može da stane u opis “imam bivšeg i stalkujem ga po mrežama“. I da, ovo je istina koju će malo žena u Srbiji da prizna, a mnogo da praktikuje.
Svi znamo da nije baš fino kada prekinemo vezu. I uopšte nije važno ko je raskinuo, svakako će biti zeznuto. Neko bude povređen, nekoga boli više nego što je očekivao, neko ne razume zašto se to dogodilo, bude i suza, i ružnih reči, i lupanja vratima, i blokiranja na mrežama…
U svom životu sam svedočila raznim primerima prekida i videla mnogo prijateljica koje se sa bivšim partnerom (usprkos godinama koje imaju), razračunavaju i brisanjem i otpraćivanjem na društvenim mrežama, i bacaju stvare služeći se “ne želim to gledati” i “na pada mi na pamet pratiti svaki njegov dan” izgovorima. I nisu u pitanju samo izgovori. Ima tu mnogo i istine, jer stvarno ne mogu, a i ne znaju kako to drugačije izdržati. A nije ni da nisu u pravu.
Uhođenje po virtualnom prostoru nekada najbliže osobe, ili zapravo samo gledanje iz prikrajka kako se odvija neki nama sasvim nepoznat život od skoro, često ne donosi ništa više od nervoze i ljubomore. Budući da se to čini kao prilično nepotreban izvor problema i dodatnog stresa koga je već previše u svakodnevnici.
I, ruku na srce, upali ponekad. Stvarno upali i neko vreme ti i bude malo bolje jer ti barem ne iskaču nepoznata imena uz ona poznata, fotografije na novim mestima sa novim ljudima, neke sasvim lične i super nerazumljive fore, i emoji koktela uz nepoznato ime.
Dve devojke su podelile svoja iskustva nakon raskida i uhođenje u virtualnom svetu.
Jednom sam pratila i više ne
– Pratila sam svakog bivšeg na društvenim mrežama, posebno na Instagramu i to, naravno, sa lažnog profila. Tako sam samo opterećivala sebe stvarima, tipa sa kim je otišao na kafu, u koji klub je izašao. I sve je to bilo podnošljivo do trenutka kada sam videla da je verio devojku sa kojom je mesec dana. Od tada, nijednog bivšeg ne uhodim posle raskida, jednostavno ga otpratim sa Instagrama i naglasim drugaricama da mi ne prenose šta radi i gde večera. Osećam se bolje od kada sam prestala sa proganjanjem na društvenim mrežama, svim devojkama preporučujem da posle raskida ili blokiraju bivšeg ili ga otprate, jer ćete ga na taj način lakše zaboraviti – kaže Anastasija.
Čovek me progoni
Kod druge devojke, priča je nešto drugačija, s obzirom na to da je nju bivši špijunirao na društvenim mrežama.
– Imam 29 godina. Nedavno sam prekinula vezu koja je trajala skoro godinu dana. Razlog prekida je bila njegova preterana posesivnost, ljubomora i težak karakter. Teško je prihvatio prekid i od tada me ne pušta da dišem. Pa me obasipa i vređa porukama na viberu, a onda par dana iza plače na telefon da ne može bez mene i šalje mi cveće. Sada je počeo i da me uhodi na Instagramu. Prati mi sve storije i šalje mi uvredljive poruke. Ne prođe dan, a da mi ne napise neku poruku zbog koje se uznemirim. Ne znam zašto ga nisam blokirala do sada – priča Nina.
Ja, doduše, spadam u onu drugu kategoriju koja uvek želi znati, čak i po cenu toga da zamišljam kako onaj stori sigurno znači da se slavi nešto sjajno o čemu nemam pojma, ili je u pitanju novi dejt sa osobom koja sasvim očigledno nisam ja. A to dalje otvara em beskrajan niz potencijalnih scenarija, em kartu u jednom smeru. Složićemo se ne previše korisno, i definitivno ne nešto što bi moji prijatelji podržali kao uspostavljanje zdravih granica.
Gde je granica i šta je zdravo, a šta ne
Međutim, ono što je stvarno dobro pitanje je šta je uopšte zdravo? Daleko od toga da tvrdim da je vrebanje iz oflajna savršeni put ka “zaboraviću ga”, ali moram priznati da mi se ni apsolutno ignorisanje ne čine takvim. Nešto u toj praksi totalnog negiranja nečijeg postojanja me podseća da postoji jedna jako važna lekcija koju često ispustimo u hajpu opšteg bodrenja da više nikada ne gledamo preko ramena u taj svet u kom smo nekada bili, i da se ne okrećemo ni milimetar unazad da vidimo šta radi onaj čije se ime ne sme spominjati.
A prvi korak napred se ne čini bežanjem, već upravo zavirivanjem. Ne tako što živimo na nečijem profilu čekajući najmanji znak života, i držanjem sebe prikovanom za mesto sa kog moramo ustati i pokrenuti se (svidjelo nam se to ili ne), ali ne ni tako što u potpunosti ignorišemo postojanje nekoga bez koga se donedavno nismo mogli niti zamisliti. I zato predlažem jednu alternativnu metodu. Ne zabranjivati sebi ništa. Biti umerena. Baciti pogled s vremena na vreme. Ne kao nadu, niti kao ideju da će se nešto promeniti, a najmanje kao priliku da se uspostavi komunikacija koje više nema, već samo kao neophodan “reality check”.
Kao dokaz da je taj neko još uvek tu, živ je, kreće se, izlazi, mimoilazimo se po gradu i životu, radi, zaljubljuje se, kuva ručak sa nekom drugom, putuje, još uvek sluša dobru muziku i ima neverovatan osećaj za pronalazak sjajnih knjiga, ali i kao podsetnik da sve to više nema nikakve veze sa nama. Zaviriti u stari-novi svet, da bismo prihvatili realnost, i shvatili da o njoj suštinski ne znamo više ništa. I da je to sasvim ok. A nije ni toliko strašno kako se čini. Obećavam.
I na kraju da se vratimo činjenicama.
Praćenje društvenih mreža je danas vrlo čest problem. Prema statističkim podacima, više od 60% odraslih korisnika interneta sastoji se od onih u praćenju svojih bivših partnera koji koriste različite platforme. Psiholozi odavno primećuju da se čini da su društvene mreže posebno stvorene kako bi ljudima pružile više razloga za nezdravu konkurenciju, zavist, ljubomoru i druge, ne baš pozitivne kvalitete. (objektiv.rs)